ВСПОМИНАЕМ И ЗАБЫВАЕМ

                           Мы чаруемся и чураемся… (В.Х.)

Мы вспоминаем и забываем.
Вспоминая придуманное, забываем реальное,
вспоминая будущее, забываем прошлое,
вспоминая случай, забываем судьбу.
Тщимся вспомнить анекдот,
забыв о смысле, его породившем.
Мучительно вспоминаем вчерашнюю пьянку,
чтобы поскорее её забыть.
Забываем первый поцелуй,
но мучаемся занозой постыдной связи.
Вспоминая истории давних времён,
норовим забыть сегодняшний день.
Восстанавливая дурной сон,
стесняемся вспомнить причину предутренней улыбки.
Силясь припомнить мотив, забываем музыку.
Помним об упущенных возможностях,
но готовы забыть мечты, боясь, что они могут исполниться.
Провожая родителей, вспоминаем детство,
а на похоронах друзей стараемся забыть про старость.
Вспоминая, расчёсываем язвы прошлого,
а забывая, пытаемся их залечить.
Вспоминаем, чтобы удлинить жизнь.
Забываем, чтобы она казалась ещё длиннее.
REMEMBER AND FORGET

                           We chant and enchant…
                           (Velimir Khlebnikov,
                           as translated by Paul Schmidt)


We remember and we forget.
Remembering fantasy, we forget reality,
remembering the future, we forget the past,
remembering chance, we forget fate.
In vain we try to remember a joke,
forgetting what made it funny.
We beat ourselves up to remember last night's debauchery,
only to then forget it as soon as possible.
We forget our first kiss,
but the thorn of a shameful liaison won't let us be.
Remembering stories from the old days,
we try to forget today.
Reconstructing a bad dream,
we dare not recall the cause of our pre-morning smile.
Straining to remember a melody, we forget the music.
We remember missed chances
but don't mind forgetting our dreams, afraid they'll come true.
Saying goodbye to our parents, we remember childhood,
but when we bury our friends, we try to forget old age.
Remembering, we scratch the ulcers of the past;
forgetting, we try to heal them.
We remember to extend our life.
We forget to make it seem even longer.
КУКУШКИН СЧЁТ

Мне приснилось 11. Просто 11.
Одиннадцать – число такое.
Не припомню, чтобы оно обозначало для меня что-нибудь особенное.
Чья-то дата рождения?
Квартира или номер дома?
Маршрутка?
Статья УК РФ?
– Нет, нет и нет.
Число браков, количество детей?
– Нет, даже в сумме не сходится.
Донжуанский список? – Ха-ха!
Анализ PSA? – решительно нет!
Число планет?
Знаков зодиака?
Башен Кремля?
Апостолов?
Шагов от кровати до уборной?
– Нет, ничего не подходит, всё не то!
Одиннадцать.
После пробуждения это долго ещё не давало мне покоя.
Вот и подумалось тогда:
если число не находит отклика в прошлом,
надо искать ему место в будущем.
Перевёрнутый, стало быть, счёт –
от события предначертанного, но ещё не случившегося.
       Сны никогда прежде не подводили меня. Не подведёт и этот.
A CUCKOO'S COUNT

I dreamed of 11. Simply 11.
Eleven—a number.
I don't recall it ever holding any special significance for me.
Someone's birthday?
An apartment number? A house number?
A bus route?
An article of the penal code?
—No, no, and no.
Number of marriages, of children?
—No, not even if you add them together.
Casanova's list?—Haha!
A PSA test result?—Definitely not!
Number of planets?
Of Zodiac signs?
Of Kremlin's towers?
Of Apostles?
Of steps from the bed to the bathroom?
—No, nothing fits, nothing's right!
Eleven.
It kept bugging me long after I woke up.
That's when I thought:
if a number doesn't resonate with anything in the past,
I should look for it in the future.
A countdown for an event
that is fated but that hasn't yet happened.
       Dreams have never deceived me. Nor will this one.
* * *

По выставке следует мчаться бегом, не задумываясь,
задевая картины только угловым зрением,
чтобы фантазии, порождённые чужим воображением,
не успели завоевать расслабленное сознание.
Чужое стихотворение нельзя дочитывать до конца –
иначе не останется повода для иронической ухмылки.
И ни в коем случае не выучивать понравившуюся мелодию наизусть –
она непременно задушит твою собственную песенку,
которая ещё может шевельнуться внутри.
Впрочем, иногда я готов поглупеть вместе с Матиссом,
смежить глаза над страницами «Хазарского словаря»
и сжечь остатки изощрённого интеллекта под альтовый концерт Шнитке.
* * *

The proper way to view an exhibition is to race through it,
only glimpsing the paintings with your peripheral vision,
so as not to let someone else's fantasies
conquer your overly relaxed consciousness.
Never finish reading someone else's poem,
or you won't be able to sneer ironically.
And most of all, never memorize a melody you like —
if you do, it will inevitably strangle your own song,
which might yet stir inside you.
That said, sometimes I'm willing to get dumber in the company of Matisse,
nod off to sleep over the pages of ‎Dictionary of the Khazars,
and burn the remnants of my sophisticated intellect
to the tune of Schnittke's violin concerto.
ЧТО-ТО НЕ ТАК

Сразу пошло не так.
Резать руку было невыносимо больно.
Прыгать с балкона без гарантий не хотелось.
Соорудить надёжную петлю не получилось.
Никотин, убивший, говорят, табуны лошадей,
вызвал только мигрень и тошноту,
спиртное, принятое в смертельной дозе,
добавило лёгкую аллергию,
насвай оказался фальшивой известью,
а цианид, выделенный по инструкции из мухомора,
избавил, вопреки правилам, от мигрени и тошноты,
приведя состояние в исходную точку.
Конечно, с помощью газового пистолета
я мог бы вышибить себе глаз,
прочистить горло
или, допустим,
моментально избавиться от геморроя,
но это было бы актом омерзительным со всех сторон,
со всех, можно сказать, точек зрения.
Слёзы превратились тогда в коросту на нижних веках,
слюни – в комок пересохшей рукописи,
а сперма без всякого кокетства отдалась махровому полотенцу.
Я был пуст.
Щедро и бескорыстно пуст.
Пустота и щедрость оправдывали грех уныния.
О другом же просто не хотелось думать.
SOMETHING'S NOT RIGHT

Things went wrong from the start.
Cutting my veins would have been unbearably painful.
I didn't want to jump off a balcony with no guarantee.
I couldn't make a proper noose.
Nicotine, although known for killing herds of horses,
only resulted in a migraine and nausea;
alcohol, taken in a fatal dose,
caused a light allergy;
nasvay turned out to be chalk;
as for the cyanide, extracted per instruction from fly agaric,
it only cured me, against the rules, of migraine and nausea,
bringing me back to square one.
Of course, I could have used an air pistol
to shoot my eye out,
clear my throat,
or, perhaps,
instantly get rid of my hemorrhoids,
but that would have been a thoroughly disgusting act
from every conceivable point of view.
At that point my tears turned into scabs under my eyes,
my saliva became a lump of a dried-out manuscript,
and my sperm, without coquetry, surrendered to the terry towel.
I was empty.
Generously and selflessly empty.
The emptiness and the generosity justified the sin of despair.
And I didn't want to think of anything else.